Articles - Srbija

Wellport, najbolji stambeni kompleks u Srbiji, nastavlja da raste

Da li znate da na Novom Beogradu, u centru najmodernijeg dela grada, postoji luka mirnog života, koja pruža sigurnost i privatnost uz najmoderniji dizajn i komfor?

Pročitaj više

Prva kuća od konoplje u Srbiji

U zemlji koja je proizvodila konoplju na preko 60.000 hektara i industrije koja je zapošljavala desetine hiljada ljudi – nije ostalo ništa. Srbija je 60- tih godina prošlog veka bila lider u proizvodnji konoplje i plasiranju proizvoda od nje. Užad, plastika, čajevi i papir se mogu napraviti od konoplje, a to je samo delić od hiljade proizvoda koliko je moguće napraviti od konoplje. Međutim, ono što je najzanimljivije – mogu se napraviti i kuće! Najsavremenija inovacija u zelenoj gradnji je kombinacija industrijske konoplje, kreča i vode. Apsolutno je netoksična, i zidovi “dišu” što je jako važno za osobe koje pate od alergija, bronhitisa i astmi. Konoplja je otporna je na buđ i vlagu, otporna na štetočine i glodare, otporna na vatru, ima visoku toplotnu izolaciju i pravi uštedu energije i do 80 posto, nema otpada ni toksina, i materijal je zdrav po životnu sredinu. Upija u sebe višak vlage iz vazduha, dok se vlažnost vazduha u prostoriji ponovo ne smanji i na taj način uspostavlja balans vlažnosti u prostoru. Zid pritom ima odličnu zvučnu izolaciju, piše Gradnja.rs. Zid od konopljinog bloka debljine samo 20cm omogućava nivoe toplotne i akustične izolacije daleko iznad regulacionog standarda. Takođe reguliše unutrašnju relativnu vlažnost i promene temperature „kroz ponašanje higroskopskog materijala, doprinoseći zdravijim građevinskim prostorima i obezbeđivanju efikasne termalne mase.“ Pilot projekat ovakve kuće od konoplje realizovan je u Srbiji na farmi Bela reka, u netaknutoj prirodi Homoljskih planina. Arhitekte projekta je srpsko-švajcarski tim Ljubica Arsić i Daniel Fuchs, a početak gradnje bio je 2017. godina. Radi što boljeg iskorišćavanja sunčevog kretanja i pogleda koji se pruža ka planinskim vencima u daljini, kuća je izdužene forme i proteže se iznad višeg platoa, lebdeći nad pejzažom. Izduženi plan je uparen sa velikodušnim prozorskim otvorima od poda do plafona. Objekat ima dva sprata, a glavni program je raspoređen na gornjem spratu u okviru međusobno povezane prostorne osmougaone šeme (pčelinje saće) koja daje prioritet fluidnosti, vizuelnoj i fizičkoj komunikaciji. Izgrađena je kuća od 260 m2 koristeći industrijsku konoplju kao glavni građevinski materijal. U okviru projekta izgrađena je kuću od 260 m2 koristeći industrijsku konoplju kao glavni građevinski materijal. Ovo je jedinstveni koncept u svetu osmišljen od strane Predraga Milosavljevića gde kupovinom jedne kuće dobijate jednu površinu pod zasadom neke poljoprivredne kulture u ovom slučaju borovnice, o kojoj brinu radnici i menadžment farme ili tog domaćinstva. A pri prodaji te kulture procentualno se deli zarada i na taj način zarađujete. U ovom slučaju ovakav materijal se ne koristi kao potporni element zbog svoje lagane prirode, već se kao konstrukcija koristi čelik, drvo ili betonski ram, a ovaj materijal kao ispuna zidova i izolacija. Postojeće domove možete ponovo izolovati sa konopljom. Ovakve kuće se mogu graditi bilo gde na svetu, bez geografskih i klimatskih ograničenja. Najviše ih za sada ima u Evropi . Ono što možemo menjati jeste debljina zida u skladu sa okolinom u kojoj se gradi. Konoplja je odlična u kombinaciji sa drugim materijalima kao sto su drvo i kamen, pa se tako može graditi i rekonstruisati stara gradnja kamenom i napraviti nove moderne i lepe kuće sa dugom tradicijom i kulturom. Prvi projekat ovog karaktera po konceptu boljeg života gradi se na Jadranskoj obali, iznad naselja Porto Montenegro. Kao samoodrživi sistem kuća koristi geotermalnu energiju, solarne panele, kolektore kišnice, kompostni sistem kao i baštu za organsku proizvodnju povrća i voća za ukućane. Projekat je modernog i savremenom dizajna usklađen sa morfologijom terena i velikim staklenim površinama koje su uklopljene u konopljine zidove. Kuća se prostire na 377m2, iako je atraktivnog dizajna, uređena je zelenim krovom i zelenim terasama, uklopljena u tradicionalne kamene podzide, karakteristične za ovaj geografski predeo. Dolazi do spajanja dva prirodna materijala konoplje i kamena gde jedno drugom ističu prirodnu lepotu i autentičnost, ušuškana u zelenilo tako da se stopi sa prelepom prirodom Boke. Arhitekta ovog projekta je Aleksandar Simonović. Još jedna velika prednost ovog materijala je ta što on prirodno raste, ne dobija se miniranjem zemljišta i ovakva gradnja se mnogo brže obavlja i rekonstruiše. Problem zašto je ovakav način gradnje možemo reći skoro totalno nepoznat današnjoj civilizaciji taj što je sama biljka prolazila kroz razne zakonske restrikcije i samim tim isključena iz proizvodnje i upotrebe pa su se i njena blagorodna dejstva gotovo zaboravila. Izvor: seebiz.eu

Pročitaj više

Razgovarali smo s gospodinom Leonardom Zovkom iz International Workplace Group

Pročitajte šta kaže, kakve se promene očekuju u sektoru komercijalnih nekretnina

Pročitaj više

Rastu cene nekretnina na periferiji Beograda

Cena kvadrata u Srbiji i dalje raste, a tražnja za stanovima u velikim gradovima dodatno je ojačala. To je doprinelo daljoj stabilizaciji domaćeg tržišta nekretnina, ali i novom blagom skoku cene.

Pročitaj više

Saveti za kupovinu stana u Beogradu: Zašto je kondominijum najbolji izbor

Kupovina stana spada u one životne odluke koje se donose promišljeno, nakon detaljne analize ponude na tržištu, konsultacije sa stručnjacima.

Pročitaj više

Stranci sve više žele nekretnine u Srbiji

Beograd - Sve više stranaca se odlučuje da kupi nekretninu u Srbiji. Bankari čak daju stambene kredite za nerezidente, ali sa nešto višim kamatama nego za državljane Srbije.

Pročitaj više

Promene uslova zakupa? Startupi vode!

Eksplozija rada na daljinu, pojava fleks-kancelarija, nova organizacija prostora: mesto kancelarija u ekonomiji posle Covid-19 je očigledno pod znakom pitanja. Hipoteza o direktnom napuštanju njegove upotrebe od strane kompanija očigledno nema smisla. Pročitajte više!

Pročitaj više

Zašto je kvadrat u Beogradu ČETVRTI NAJSKUPLJI u Evropi? Odmah smo iza Moskve i Pariza, a jedan podatak govori i da nam je tržište nekretnina imuno na krizu

Uprkos pandemiji korona virusa, potražnja za stanovima u Srbiji i njihova kupovina se ne smanjuju. Proporcionalno porastu tražnje za stanovima rasle su i cene stambenog prostora, i to do te mere da je Beograd u toj kategoriji svrstan među najskuplje gradove u Evropi. Prema informacija dostupnim na sajtu Numbeo, koji važi za najveću svetsku bazu podataka o životnim troškovima i kvalitetu života, Beograd je na četvrtom mestu na listi najskupljih gradova u Evropi po cenama nekretnina u odnosu na visinu prihoda stanovnika. Odnos cena nekretnina i prosečnih prihoda Beograđana iznosi vrtoglavih 19,77. Glavni grad Srbije se tako našao iza Moskve (odnosno 21,12) koja je na prvom mestu, Pariza (20,97) i Splita (19,77), a ispred Vladivostoka (18,63), Gdanjska (18,31) i Milana (17,85). Ako uzmemo u obzir da je prošle godine u Srbiji prodato nekretnina u vrednosti od oko 4.2 milijarde evra, što je više od proseka za prethodne tri godine, stiče se utisak da je tržište nekretnina ostalo imuno na krizu. Na primer, na sajtu nekretnine.rs cene stanova u centru grada se kreću od 2,000 evra po kvadratu pa naviše, u zavisnosti od strukture, spratnosti i kvadrature, dok se na periferiji cene kreću između 1.000 i 1.400 evra. Najskuplji kvadrat stambenog prostora u Srbiji u 2020. godini je prodat u Beogradu na vodi i koštao je neverovatnih 9.600 evra. Povećana potražnja U Građevinskoj direkciji Srbije kažu da je potražnja trenutno veća od ponude, što utiče na rast cena. Postojao je kraći zastoj zbog korone u realizaciji u martu i aprilu prošle godine, ali se tržište vrlo brzo stabilizovalo i vratilo na nivo pre epidemije, kažu u GDS. Prodaja je počela da raste već u drugoj polovini maja i od tada se beleži konstantan rast prodaje i interesovanja kupaca. Niske kamate na stambene kredite i strah od propasti devizne štednje Stručnjaci ukazuju na nekoliko faktora koji pospešuju potražnju za stanovima u prestonici. Potpredsednik Građevinske komore Srbije Goran Rodić, ukazuje na činjenicu da je veliki broj građana koji žele da spasu deviznu štednju, uložio istu u nekretninu. - Osnovni razlog ovakve potražnje za stanovima je želja ljudi da se reše svoje devizne štednje, za koju gotovo da nema kamate. Neizvesnost kursa evra i dolara, te strah da ušteđevina može da nestane gura građane ka ulaganju u nekretnine, kaže Rodić za "Blic Biznis". Dodatan faktor, koji podstiče ulaganje devizne štednje građana u nekretnine, je loš položaj ljudi na tržištu rada, dodaje Rodić. - Usled krize, sve je manje ljudi sa stalnim radnim odnosom, a banke ne izdaju kredite građanima bez stalnog radnog odnosa, te se oni okreću ulaganju svoje ušteđevine, zaključuje Rodić. Slično mišljenje ima i Milić Đoković, stručnjak za nekretnine. On uzrok rasta cena vidi u nedostatku sigurnih investicionih prilika za građane i niske kamatne stope na stambene kredite. - Cene nekretnina skaču zbog porasta cene kapitala. Krediti i novac su trenutno jeftini, kamate na kredite se kreću između 2,5 i 3 odsto, a situacija je takva da ljudi nemaju gde da sigurno ulože sem u nekretnine. Prigradska naselja su povoljnija "običnim", prosečnim građanima koji ne mogu da priušte kupovinu stanova na atraktivnim lokacijama u gradu, kaže Đoković za "Blic Biznis". On dodaje da prosečni građani imaju pristojne plate, ali da im se svakako mnogo više isplati da ulože u nekretninu u prigradskim naseljima, jer tamo dobijaju više kvadrata u nekim drugim opštinama u Beogradu, po istoj ceni. - Polako se radi infrastruktura u tim naseljima. Radi se nova kanalizacija, struja i putevi. Ako ti radovi daju očekivane rezultate, i ako sve prođe pristojno i normalno, sasvim je u redu kupiti, zaključuje Đoković. Nova infrastruktura Još jedan uzrok rastu cena nekretnina je veliki broj infrastrukturnih radova u Beogradu, kako u centru grada tako i na periferiji. Da su infrastrukturni radovi zamajac investitorima potvrđuju i iz jedne beogradske agencije za nekretnine. Oni ističu da je za nove investitore privlačna činjenica da, za razliku od atraktivnih lokacija u gradu, u prigradskim naseljima nema toliko konkurencije te je lakše započeti posao. Prema mišljenju investitora i građevinaca, poskupljenje termoizolacionih materijala može biti jedan od ključnih fakotra koji će uticati na potražnju i rast cene kvadrata. Izvor: blic.rs

Pročitaj više

Brzi zahtev

Filtriraj poslovne objekte

Articles - Srbija

Wellport, najbolji stambeni kompleks u Srbiji, nastavlja da raste

Prva kuća od konoplje u Srbiji

Razgovarali smo s gospodinom Leonardom Zovkom iz International Workplace Group

Rastu cene nekretnina na periferiji Beograda

Saveti za kupovinu stana u Beogradu: Zašto je kondominijum najbolji izbor

Stranci sve više žele nekretnine u Srbiji

Promene uslova zakupa? Startupi vode!

Zašto je kvadrat u Beogradu ČETVRTI NAJSKUPLJI u Evropi? Odmah smo iza Moskve i Pariza, a jedan podatak govori i da nam je tržište nekretnina imuno na krizu

Your choice regarding cookies on this site

This site uses cookies to store information on your computer.

Necessary Cookies

Brzi zahtev

Filtriraj poslovne objekte

Articles - Srbija

Kontaktirajte nas

Da li imate pitanja?

Validation

This site uses cookies to store information on your computer.

Necessary Cookies

Analytics

Marketing

Social Sharing Cookies