Beograd, 10. septembar 2026. godine – Tržište kancelarijskog prostora u Centralnoj i Istočnoj Evropi održalo je stabilnost i tokom prve polovine 2026. godine. U šest posmatranih zemalja, Poljskoj, Češkoj, Mađarskoj, Rumuniji, Slovačkoj i Srbiji, neto tražnja dostigla je 565.000 m² i ostala na približno istom nivou kao prethodne godine. Istovremeno, kontinuirana tražnja zakupaca i sve manja raspoloživost kancelarijskog prostora doveli su do pada prosečne stope nepopunjenosti na 9,2%, odnosno za 130 baznih poena na godišnjem nivou. Kretanja u prvoj polovini godine ukazuju na sve izraženiji nedostatak nove ponude. Iako se obim izgradnje postepeno povećava, broj novih projekata koji izlaze na tržište i dalje je ograničen, što se odražava i na rast zakupnina širom regiona. Ovaj trend posebno je vidljiv kod novih, visokokvalitetnih poslovnih objekata, koji beleže najviše nivoe zakupnina i postavljaju nove tržišne standarde. Najnovija kretanja i ključne pokazatelje tržišta donosi zajednički izveštaj konsultantskih kompanija JLL i iO Partners „Office Market Landscape“.
Adaptacija poslovnog prostora je strateška odluka koja utiče na troškove, organizaciju rada i vrednost nekretnine. Uspeh projekta zavisi od razumevanja tržišnih uslova, usklađenosti sa propisima i izbora odgovarajućih materijala. Greške u planiranju dovode do zastoja, prekoračenja budžeta i rešenja koja ne odgovaraju stvarnim potrebama kompanije.
Nakon nekoliko godina intenzivnog rada na daljinu i eksperimentisanja sa hibridnim modelima, poslovni svet ulazi u novu fazu – redefinisanje uloge kancelarijskog prostora. Kancelarija više nije podrazumevana svakodnevica, već promišljeno korišćen resurs čija se vrednost meri kvalitetom iskustva koje pruža zaposlenima.
Pandemija je ubrzala promene koje su se već nazirale: digitalni alati omogućili su kontinuirano poslovanje bez fizičke prisutnosti, dok su zaposleni dobili veću kontrolu nad sopstvenim vremenom. Ipak, dugotrajan rad od kuće otvorio je i nova pitanja – od osećaja izolacije i slabije timske povezanosti, do izazova u prenosu znanja i razvoju mlađih kadrova.
Planiranje kancelarijskog prostora jedan je od ključnih faktora koji utiču na produktivnost, troškove i zadovoljstvo zaposlenih. Iako mnoge kompanije žele da optimizuju kvadraturu i smanje troškove zakupa, previše skučen prostor može imati negativan uticaj na radnu atmosferu i efikasnost tima. Zato se sve češće postavlja pitanje – koliko prostora je zapravo potrebno po zaposlenom?
Gradska uprava za urbanizam i građevinske poslove Novog Sada investitoru Rapid invest iz Novog Sada izdala je građevinsku dozvolu za četvrtu fazu radova na stambeno-poslovnom kompleksu Novella u Novom Sadu na Futoškom putu.
Ekonomija i trendovi na početku
Tržište kancelarijskog prostora u Beogradu tokom trećeg kvartala 2025. godine zadržalo je stabilan rast, uz pozitivne ekonomske pokazatelje i snažnu potražnju za kvalitetnim poslovnim prostorom. Ukupan fond modernih kancelarija dostigao je 1.457.746 kvadratnih metara, od čega oko 79 odsto čine iznajmljivi prostori, dok se ostatak odnosi na objekte koje kompanije koriste za sopstvene potrebe. Više od polovine ukupne ponude, oko 56 odsto, pripada objektima klase A, što potvrđuje kontinuirani trend ka modernim, energetski efikasnim i tehnološki opremljenim zgradama.
U velikim gradovima sve je veće interesovanje za zakup poslovnih prostora, dok se ponuda u ključnim zonama smanjuje. Želje zakupaca se sve više usmeravaju ka zona visokog intenziteta — bulevarima, glavnim ulicama, i industrijskim zonama u blizini saobraćajnica, čak autoputeva.
Tržište kancelarijskog prostora u Centralnoj i Istočnoj Evropi (CEE) prolazi kroz zanimljiv period – kombinaciju stabilnosti i promena. Najnovije analize pokazuju da je u prvoj polovini 2025. godine ponuda novih objekata skromna, dok potražnja za kvalitetnim poslovnim prostorima ostaje snažna. Rezultat? Raste pritisak na cene zakupa, naročito u najtraženijim lokacijama.
